Kroz saradnju sa proizvođačima hrane i poljoprivrednom industrijom, proizvodimo organske nusproizvode koje prerađujemo u prirodan gas i energiju.

POSTUPAK

Skoro svaki biorazgradivi materijal može se upotrebiti kao organska materija za proizvodnju biogasa: preostala hrana iz domaćinstva, sa pijaca, iz prodavnica, restorana, od snabdevača hranom, iz pivara, destilerija, kuhinja, i preduzeća koja proizvode hranu i piće; klanički otpad; poljoprivredni otpad poput stajskog đubriva, mulja, slame, perja i ostataka od useva; industrijski otpad i ostaci, na primer, od procesa u farmaciji ili od proizvodnje papira; kao i kanalizacioni mulj. U svojim biogas postrojenjima, koristimo kukuruznu silažu i svinjski stajnjak kao osnovne supstrate za proizvodnju biogasa, a uz njih i neke druge supstrate, poput ječma i tritikalea.

Kada dobijemo prethodno isečenu kukurznu silažu, smeštamo je u betonske silose i zapečatimo na način da ni vazduh ni svetlost ne dopiru do nje, kako bi se sprečila fermentacija. Kada je potrebno, silaža se stavlja u velike primarne digestore zajedno sa svinjskim stajnjakom i zagreva do 38°C, čime se pokreću anaerobni procesi u kojima bakterije, u odsustvu kiseonika, počinju razgradnju organskog materijala.

Nusprodukt ovog procesa je biogas koji sadrži oko 60% metana, dok ostatak čine ugljen-dioksid, i ostali gasovi u tragovima.

Proizvedeni biogas se prečišćava kako bi se otklanili razni sastojci sumpora, zatim se hladi i sagoreva direktno u CHP postrojenju (sistemu za proizvodnju toplotne i električne energije), u cilju proizvodnje struje i toplote. Preostali mulj iz procesa digestije prolazi kroz postrojenje za separaciju, u kom se vrši razdvajanje tečne i čvrste materije.

Tečna materija se šalje u cisternu za završno skladištenje gde će biti upotrebljena u irigacionom sistemu kao visokokvalitetno organsko đubrivo sa visokim sadržajem azota, dok se čvrsta metrija prerađuje u organsko đubrivo.

Video: Biogas, postupak

Video: CHP, postupak